Izvor 021.rs,cnn.com
Nakon vise bezuspesnih pokusaja da putem zvanicnih clanaka i vesti podignemo svest o nekontrolisanom izumiranju dobrodusnih i globalno preko potrebnih pcela ne samo u Srbiji vec i u ostatku Evrope odredjeni broj glumaca i ljubitelja zdravog zivota i zdrave hrane je krenuo u globalnu akciju spasavanja pcela od njihovog izumiranja dejstvom pre svega pesticida,nebrige drzave i korporacija za njihove zivota i odustvom bilo kakve svesti o vaznosti u lancu ishrane pre svega konzumaciji zdravog voca i povrca.
U poslednjih nekoliko decenija, poljoprivrednici i naučnici primetili su dramatično smanjenje svetske populacije pčela.
Medonosne pčele (Apis mellifera) proizvode med već 150 miliona godina i pre nastanka bilo kakvih civilizacija i one su jedini insekt koji proizvodi hranu koju jedu ljudi. Također su ekološki vitalne kao oprašivači.
Samo u SAD broj radnih pčelinjih kolonija po hektaru smanjio se za 90 odsto od 1962. godine. Pčele gubimo zbog klimatskih promena, pesticida i ukupnog smanjenja njihovih prirodnih staništa.
Postoje ljudi koji ne mogu samo da stoje pored i ćute, već se bore se za pčele i pokušavaju da ih spasu na svaki mogući način. Slavni glumac Morgan Frimen jedan je od tih ljudi.
Morgan Frimen pokušava da zaustavi smanjenje pčelinje populacije pretvarajući svoj ranč u Misisipiju u pčelinji raj.
On se prvi put zainteresovao za pčelarstvo još 2014. godine zbog masovnog odumiranja pčela koje se dogodilo u SAD. Od tada je Morgan doneo iz Arkanzasa više od 26 košnica na svoj ranč od 124 ari u Misisipiju, koji je pretvorio u raj za pčele sa cvetom deteline, magnolije i lavande.
Morgan Frimen se pridružio globalnom pokretu za podršku očuvanju pčela.
Zašto je toliko važno pomoći pčelama da prežive?
- Divlje i domaće pčele vrše oko 80 odsto oprašivanja u svetu. Zamislite samo: jedna pčelinja zajednica može da opraši oko 300 miliona cvetova dnevno.
- Medonosne pčele imaju 170 receptora mirisa koji im omogućuju rodbinsko prepoznavanje, društvenu komunikaciju unutar košnice i pronalaženje hrane. Njihov njuh je toliko precizan da one mogu razlikovati stotine različitih biljnih sorti.
- Pčele se ne rode znajući kako da naprave med. Mlade pčele sve nauče od starijih i iskusnijih.
- Pčele oprašuju većinu voća, orašastih plodova i povrća koje jedemo, a bez ovih neverovatnih insekata, ljudi kao vrsta biće dovedeni na ivicu istrebljenja.
